О књизи: 2020 / Овако почињу многе бајке: мајка је умрла, човек је одвео своју маћеху у кућу, а она није волела своју пасторку, послала је њу својој тетки - Баби Јаги ...Али Жу, којој се исто догодило, није сигурна да се нашла у бајци. Село у коме се нашла је богом напуштено место негде на северу, где сунце не залази, окружено шумама и мочварама, а овде нема телефонског пријема. Овде нема апсолутно шта да се ради, а локалне старице воде неразумљив разговор и причају само о штети и мртвима који долазе живима, о колачима и несхватљивој трави која помаже да се пронађу изгубљени људи, али је тешко изабрати оно: расте на далеком топлом месту и она је заштићена од злих духова. Међутим, Жу то све не занима. Откако јој је мајка преминула, тешко јој је да комуницира са људима. То за њу ради њен унутрашњи брат близанац, за кога Жу почиње да мисли да је то она сама. Бити дечак или девојчица, живети у граду или на селу, радити нешто или не радити ништа — за Жуа однедавно све није важно. Међутим, од дана када је локална вештица у својим срцима рекла: „Гоблин те одведи“, а Жу нестала у мочварним шумама са својим братом, и изашла сама, од тог дана мора поново да учи да живи, слушај старим женама и разумети о чему говоре о силама које живе у околним мочварама и како се с њима носити. Само тако може да разуме нешто о себи..